Dnevnik glavobolja

Prodajem maglu i lovim vjetar...

20.09.2016.

Do you look into the mirror to remind yourself you're there?

Dakle... ja imam svog travara. Poznat je u gradu, ima najbolju, čistu, domaću zelenjavu. A ja volim čajeve. :D Jednom mi je tako prodao neki na kojem piše "za glavobolje i migrene". Ekstra okus, jak i slatkast. Idući put kad sam ga srela, kupila sam tri paketa. Večeras sam se sjetila tog čaja i skuhala sebi. Naziv me podsjetio da imam blog i da nisam dugo ništa napisala. A šta da pišem?

Godina je prošla otkako su se starci rastali, a u toj godini... događaja dovoljno za deceniju... Kod mene se fakat nikad ništa ne zna. Ništa nije konstanta. Ponekad mi je žao, ali definitivno mislim da se nakon ovoliko vremena, ne bih mogla snaći u drugačijim okolnostima. Kaos je postao dio mog bića.

Dakle, oni se rastali. Starog ulovio pubertet, mijenja auta i ostalu potrošnu robu. Svađamo se ništa više nego inače. Kažu, a i on potvrđuje, da sam ja jedina osoba koju je uvijek stvarno i totalno volio. Ja mislim da se samo ne može oduprijeti osjećaju koji mu nameće biologija. Uglavnom, ja testiram svaki novi auto, pljujem po njegovom društvu (koje nikad nije isto) i komentiram mu odjevne kombinacije. Trpi me do neke granice i onda se posvađamo. Ja se nasmijem i onda smo opet na početku.

Ja sam upisala faks. Sarajevo. Fuj. Htjela sam u Beč, nisam otišla zbog planova s dečkom. Greška. Trebala sam se udati za njega, al nije to bilo to. Bila sam mu prevelik zalogaj. Divan momak, kratak fitilj. Ne ide uz mene. Uglavnom, i'm stuck in Sa. Veliko selo.

Mama se zaposlila. Prije tri dana se udala. Inbox mi se puni pitanjima svaki dan sve više. Not fun.

Srednji brat ide od kuće u medresu, tako da kad odem, najmlađi neće biti sam doma sa mamom. To mi je baš bila briga, jer je on emotivac, samoća bi mu teško pala.

Najstariji brat je poludio za nekom curom. Misli da je jedina na svijetu. Kako će se razočarati kad skonta da se zajebunio, jednog jutra dok se bude budio uz vrisku djece u neredu... a bit će mu kasno.


Ustvari jedino što se nije promijenilo around here sam ja. Osim što lakiram nokte zadnjih par mjeseci. :D Lijepo mi stoji.

Ne znam... ne razmišljam previše. Znam da me samo može deprimirati svaka dublja misao. Nos mi je u knjigama, kao i obično. Nastavljam dugogodišnju tradiciju - upoznajem nove ljude gotovo svaki dan. Što se tiče faksa, vjerujem da ću se naviknuti na Sa. Nisam ja zahtjevna... mislim, očekivati da ću se uklopiti je gotovo suludo, ali neću ni biti nesretna. Ako Bog da.

Dnevnik glavobolja... haha... kako prikladno.


Stariji postovi

Dnevnik glavobolja